…
Spavati letnji dan do podne.
Prespavati život, ušuškan u meke i svilene plahte.
Napojena nektarom i nahranjena medom.
Zadojena čemerom.
Male strasti i kaprici nekoga kome se moglo.
Kvadratni metri uređeni najfinijom španskom keramikom, popločani hrastovim parketom najkvalitetnije izrade.
Metri i metri najbolje tkanine koja mi je mazila prste, butine i obraze, stopala koja su gazila mekanim vunenim tepisima ručne izrade, samo unikatima. Uvek sveže izpedikirana stopala. Sa crvenim lakom, posebna nijansa. Manicurist of Seville.
Nekako se najviše slagala sa metalik kavezom kroz koji sam gledala zvezde.
A onda sam počela da zavijam na njih.
Prvo , tiho, na tim istim španskim pločicama. Upoznajući njihove fugne od savršena tri milimetra. I bordurom. Koja deli bež od braon, jing i jang. Mali mozaik kraj tuš kabine, zbog koga se ceo jedan zid rušio danima, jer se meni tako htelo.
U polu mraku. Kraj vode koja teče. Da utrne jecaje.
Dobro dete. Dobra sestra. Dobra devojka. Dobar drug.
Plava svila Damaska koja je kao sunce obasjavala živote onih u koje je ulazila, ona koju mrzite, kojoj zavidite, čije etikete merkate krajičkom oka, sabirajući u glavi dok vam se ne zavrti.
Ona, lako je njoj. Ona, da mi je samo jedan dan u njenoj koži, njoj.
Bahata. Bezbrazna. Razmažena. Sebična.
Savršen oklopnik koji štiti devojčicu koja je nekada stajala u redu crvenog krsta, i nosila tuđe odbačene stvari, koja je probdela u čekaonicama bolnica, koja se besomučno borila za život, gledajući svetove koji su se rušili oko nje. Koja je bila gladna i bedna. Savršen robot koji je izabrao da se bori. Da zauvek zaštiti to dete, ne dozvoljavajući nikada nikome da joj dodirne ni pramen kose.
Zaštititi one koje voliš. Ispuniti njihova očekivanja.
Velika očekivanja onih koji ti „najbolje misle i koji su te rodili i žive za tebe.“
Senka.
Da li možete pripitomiti vuka?
Ako mu pružite siguran dom, hrane i mesa u izobilju? Koliko mu volja ište?
Posle koliko vremena on počne da zavija na mesec?
I da li je zaista jedini put, da pregrize svoje srce, da ne bi povredio one koji ga vole, i koji mu taj dom pružiše? Ima li pravo da se otgne i da otrči za mesecom? I šta ako ga ubiju lovci, i upadne u klopku, i umre sam i napušten od svih? Najveće prokletstvo je kad voliš one koji su te zatočili, a zbog njihove ljubavi kopniš svakim danom kao sneg koji se topi, i nestaje sa ulica. Ostavljajući sivilo na mestu gde je nekada davno bilo…Srce.
Ono malo duše…koja te peče, koja te budi, koja te boli ružnim snovima i teškim mislima. Koja svakim danom po malo ugine.
Probuditi se u letnji dan u podne.
Nakon dugog sna.
Otići na plažu i leći na udobnu ležalju.
Posmatraš pučinu mora.
Bistro i providno, mami te i zove.
Ugrejan si od sunca, osećaš graške znoja kako ti se slivaju niz kičmu.
Ustaješ sa ležaljke i prilaziš vodi.
Neko prstima proveri temperaturu vode.
Oprezno.
Jer kad si ugrejan, nije pametno, tek tako, naglo.
Pa se pokvasiš, uđeš do kolena.
Osetiš blagu jezu, i premišljaš se da li da uđeš ili da se vratiš na ležaljku.
Ulaziš mučno i polako, stresaš se svaki put, kvasiš zglobove i vrat.
Nije pametno naglo.
Zbog srca.
A ja imam neku stvarčicu na srcu. Urođenu. Tahikardija. I mišić, neki zalizak na njemu pravi pometnju…đavo će ga znati.
Trebala bih da pazim. Da budem pametna.
Kako ulazite u vodu?
Ustajem sa ležaljke, stopalima dodirujem vreo beton.
Trenutak jedan, i prilazim ivici.
A onda se zaletim i skočim na glavu.
I ronim na dah dok me pluća ne zabole.
I tako svaki put.
Ludo srce je krivo.
I onaj mesec koji me je zvao iza rešetaka.
Na koji sam cvilela.
Pa zavijala.
Sada urličem.
I spremam se na skok.
Direkt na glavu.
Mislim da sam ovo vec citala i da sam se prepoznala.
Sad opet citam i vidim sebe na toj litici, mada jos uvek nisam spremna za skok, mislim da ludi srce nece izdrzati.
A mora jos da kuca.
Ludo srce, luda tastatura
Kako onda dosegnuti za onim što se nalazi iza duge?
Ne moras preskakati dugu, iza je isto kao i ispred, dovoljno je spustiti se do njenog kaja… i tu stati i ostati.
Čekati neki dobar vetar Casper?
Da raširiš jedra?
Vetar je u tebi duso, samo moras biti sigurna da je skok na glavu manje bolan od cekanja… znam da me razumes
Znaš da razumem.
Ali više te osećam. Ono između redova.
Neizrečeno.
Koliko puta sam samo… Bojim se, i ti ćeš. A obe smo rodjene sa manom na srcu, nijedna ne bi smela. Neko je, još u utrobi naših majki, zagrizao to srce, ujeo ga… jako…i krvari, od rodjenja. I znam da nisam trebala, znam da nisam smela, ali skakala sam, otvorenih očiju, raširenih ruku, kao da sam želela da prigrlim bol. Mrzim ga, ali on voli mene, kao ljubavnik, onaj ljuborni ljubavnik koji te prati u stopu, u senci. Znam da nisam smela, voda je bila ledena, ali jesam, bez razmišljanja. I znam, ako opet na liticu na stanem, opet ću skočiti. A bojim se, bojim…i ti ćeš.
Znam.
Znam Roksi.
Ja imam strah od visine.
Neki strahovi spasavaju upravo ovakvih situacija: kad luda glava i nemirno srce izadju na megdan:)
Bices ti meni dobro, jednom kad se pronadjes u mraku cutanja : )
Dobro sam.
I ja se plasim visine.
Ali skačem. Nemirno srce…znaš.
Ja sam više za… Fly away
Ti i tvoji hrefovi i umetnuto slovo v u onaj htp…ili kako već, nek si se ti pohvalio svojim umećem, ah veliki Admine,e pa baš u inat neću nikad da naučim.
…
Let’s go and see the stars
The milky way or even Mars
Where it could just be ours
Just like a dragonfly ?
za sve postoji put i način…
a kako se nikad ne desi da inat proradi na drugu stranu…
npr. e sad ću još više da te volim, u inat…
E baš neću…u inat.
I naučiću hrefove. U inat.
Pa kad ne znam da stavljam te sličice
http://www.blogograd.org/kako-da/
slika 20
Nije mi jasno.
1.Mali mi je ekran&ne vidim dobro, cvikere ne nosim jer mi grozno stoje, probala jednom u prodavnici, odlučila se da ću ipak da škiljim
2.Plavuša, i ne mogu da se vadim na pramenove kao tračak nade, jer su isčezli, čekam platu da idem kod frizera.
3.Bosanka.
4.Žensko za volanom.
5.Kakvi linkovi i kakav url i kakve veze imaju sa mojim slikama sa desktopa, i ako ih već trebam skidati sa neta direkt u komentar, to je baš glupost jer sam ograničena izborom.
6.Kad kliknem na opciju 20, i da mi je malo veći ekran pa da uspem videti, stvarno je glupo objašnjeno
7.Nemam miša, i ne znam kako bez njega ide copy paste, imam ovo ravno što me nervira, a nema opcija download.
8.Miš sa starog računara ima ono okruglo, i ne znam gde to da utaknem na lap top, znači li to da mi treba novi miš ako hoću copy paste?
9.Beznadežan slučaj, lepo sam ti rekla.
10.Pozdrav, idem da spavam ustajem u 6h
Uh, nemoj tako naglo i još na glavu, to je šok!
Svakodnevno doživljavamo mnogo šokova, ne moramo i sami da ih pravimo.
Osim toga, tekst je sjajan.
Hvala ti Neno. Od srca.
Znači.
Ludi vrapče naizmenično sa neukrotivom rekom, slaba i čelična naizmenično, ne skači na glavu. Razbićeš glavu, a treba ona tom šašavom srcu da iznese sve što je pred njim dok ne uradiš što ti Suky savetuje.-fly away….
Tvrda glava draga.
Luda glava.
Izaći iz čaure, i postati leptir.
Moraš sam probiti ti čauru, da bi ti ojačala krila.
Kao ona priča o leptiru,znaš…
Znam…probićeš sama čauru i poleteti…ko ti pomaže, samo će ti pokvariti razvoj. Sve znam.
Nezgodno je sto takvi skokovi predju u naviku…a to bas i nije dobro!
Pozdrav draga!
Hej Vesela…lepo je videti te ovde.
Pozdravljam te i uživam dok čitam
Pozdravljam te Dalia…mnogo mi znače ovakve reči.
Nemaš pojma koliko.
To „na glavu“ je nekima od nas (čitaj: meni) baš poznato…
Čuvaj tu lepu glavicu malena, nisam ti ja baš najbolji uzor, imam mnogi tvrđu glavu, najpametnije ti je suprotno.
Pazi na se u toj daljini.
Nisam vise ni ja toliko naivna. Zaletela sam se i razbila
)
I nije rec o uzoru, jednostavno se pronalazim u nekim tvojim recima, jos od Majstora i Margarite posebno.
Idi za svojim očekivanjima, a ne tuđim, ne daj da budeš pripitomljena ako to ne želiš, ne razbijaj glavu dva puta na istom mestu, izaći će iz te čaure najlepši leptir snažnih krila.
Divno pišeš, tako snažno i duboko da se svakom tvom tekstu vraćam.
Pozdrav za tebe!
Hvala ti mnogo, znači mi tvoje mišljenje.
Ali uopste se ne plasim za tebe, ni malo…
Čak ni malčice, onako čovečanski?
Kako skakućem u vodu?
onako kako si napisala…
Ludo srce
Pozdrav ludom srcu.
bez obzira na sve… gracias a la vida…
Bravarice…Sve bilo je muzika…
E sad, da umem,
ko što ne umem,
da koristim umetanje sličica sa mog desktopa u komentar,
ili one hrefove gde klikneš na obojeno pa odeš na muziku…
sada bi kliknula i čula Arsenovu pesmu…Sve bilo je muzika….
Znaš! rekla sam ti! Obeležiš reč mišem (da se zaplavi) i klikneš na ovaj lanac (u donjem redu 5 kvadratić sa leve strane)… otvori ti se prozočić kao za sliku, ubaciš url klipa i kažeš insert. probaj. nije teško.
ZA TEBE
Ja bih pre ostala na ležaljci,da se sunčam
Btw-divno pišeš ((((:
Znači 3msc ti si jedan mali gušter
Hvala ti draga.
Fantasticno napisano…to je prvo…drugo, ja idem glavom i kroz zid iako to uopste nije pametno…a trece…postavljanje slicica je lako, samo nabavi misa i sve ces shvatiti…pozdravljam te
Draga Luna,
Hvala ti od <3
Ludo srce.
Ej, nabavila sam juče novog miša, trebam da ga isprobam, jedva čekam da se i ja malo igram
Pozdrav za tebe
He, ma znam te maleno ludo vrapce